Metanol ili metil alkohol je najjednostavniji odnosno prvi u nizu alkohola, sa jednim atomom ugljika. Prema fizičkim svojstvima, veoma je sličan etanolu. U pogledu toksičnosti – ipak prednjači.

Ali, zašto se danas bavimo baš ovim alkoholom?

Zato što je veoma važan za sve ljubitelje voćnih rakija, a posebno za proizvođače ove kategorije jakih alkoholnih pića.

Ujedno, o ovom jednostavnom alkoholu postoji niz zabluda i lažnih vjerovanja koja kruže, posebno među hobi proizvođačima.

Metanol (hidroksi metil) je hlapljiva, bezbojna, zapaljiva tekućinat sa karakterističnim mirisom alkohola, sličnom onom koji ima etanol. U suvremenoj industrijskoj proizvodnji metanol zauzima možda i najvažnije mjesto u odnosu na sve druge alkohole.

Ovaj alkohol jedan je od ključnih kemijskih komponenti u proizvodnji stotina proizvoda koje svakodnevno koristimo, od plastike i boja, preko dijelova za automobile do građevinskog materijala. Ulazi u sastav pogonskih goriva za sve vrste vozila, i to kao predstavnik čiste energije.

kemijska formula metil-alkohola je CH₃OH. Ovaj spoj zaslužan je za proizvodnju i funkcioniranje velikog broja predmeta koje koristimo u svakodnevnom životu. Koristi se u mnogim proizvodnim procesima, od odjeće do pogonskih goriva i proizvodnje električne energije.

Možete li se otrovati metanolom?

Evo jedne teze koju vjerovatno znate: metanol je veoma otrovan, čak i smrtonosan za čovjeka. Ova je istinita rečenica, međutim…

Ono što možda ne znate je da to za vas, u kontekstu ljubitelja prave domaće rakije, ne znači ništa.

Zašto ne znači ništa?

UKRATKO, UKOLIKO UŽIVATE U PRAVOJ RAKIJI, PROIZVEDENOJ OD VOĆA (I SAMO OD VOĆA) NEMATE SE ČEGA BOJATI.

Kada govorimo o toksičnim svojstvima samog spoja, metil alkohol je otrovan. Ipak, za svaku otrovnu supstancu, ovo njeno svojstvo moramo staviti u određeni kontekst, upravo da bismo znali kako i pod kojim uslovima to može uticati na nas.

U našem organizmu, 70-80% apsorbiranog metanola se alkohol dehidrogenazom metabolizira kao formaldehid, i transformira u slobodne radikale i mravlju kiselinu.

Dobro je znati da liječenje pri trovanju metanolom podrazumijeva upotrebu etanola. Na ovaj način se inhibiraju enzimi koji metil alkohol prevode u toksičnu formu.

Smrtonosna doza čistog metanola procijenjena je na prosječnu vrijednost od oko 56 g po osobi, dok nešto niže količine izazivaju sljepilo i druge neurološke probleme. Sve ovo, odnosi se na oralni unos čistog metil alkohola.

Međutim, veoma su male šanse da ćete se ikada sresti sa čistim metanolom, posebno ukoliko konzumirate pića registriranih proizvođača.

Naravno, uvijek postoji rizik od nesavijesnih proizvođača koji bi dodali metanol u pokušaju da vas prevare i pogrešno deklariraju svoje piće. Takvi pokušaji se mogu završiti tragično.

Prema Zakonu o jakim alkoholnim pićima, da bi se piće deklariralo kao voćna rakija (ili rakija od voća), ono može sadržati metanol u maksimalnoj količinu od 10 g/l apsolutnog alkohola. Odnosno 12.5 ili 13 g/l a.a. za određene voćne vrste.

To znači da, da biste se približili opasnoj dozi metanola, morate konzumirati veoma veliku količinu voćne rakije, u kratkom vremenskom periodu. Toliko veliku količinu da biste prvo imali problem sa etil alkoholom.

Zato, kada su prave voćne rakije u pitanju – u potpunosti smo sigurni.

Metanol u voćnim rakijama je obavezan.

Ne samo da je sadržaj metil alkohola u sigurnim granicama, već nam njegov sadržaj može poslužiti kao dokaz da je destilat proizveden od voća.

Metanol je alkohol koji se prema pravilu nalazi u većini alkoholnih pića, i nekim drugim prehrambenim proizvodima dobivenim fermentacijom. U jakim pićima može se naći na dva načina. Prvi način je prirodni odnosno razgradnja pektinskih materija, a drugi umjetni – dodavanje čiste supstance je protuzakonito.

Uvijek je ovaj drugi povezan sa trovanjima i smrtnim slučajevima.

Jasno je da sva alkoholna pića koja kao sirovinu koriste voće ili druge dijelove biljaka koji sadrže pektin, moraju sadržati metanol.

Upravo ovo i je slučaj sa voćnim rakijama. Od svih prirodnih materijala koji se koriste za fermentaciju, voće daje najvišu koncentraciju metanola u krajnjem proizvodu, zbog sadržaja pektina. Koštičavo voće iz roda Prunus (trešnje, šljive) i jabučasto voće iz rodova Malus i Pirus (jabuke, kruške) su povezane sa najvišim razinama metanola.

Koncentracija ovog alkohola u rakiji usko je povezana sa  enzimskom aktivnošću tokom procesa fermentacije. Konkretno, pektin i voda se uz djelovanje enzima pektin metilesteraze prevode u pektinsku kiselinu i metil alkohol.

Zato upamtite: rakija proizvedena samo od voća mora sadržati metanol. U tom smislu, metanol u rakiji (naravno u dozvoljenim granicama) jasan je pokazatelj da se zaista radi o destilatu dobivenom fermentacijom voćnog koma.

U slučaju da kemijska analiza uzorka destilata pokaže da je sadržaj metanola nizak, postoji osnovan razlog da se sumnja u porijeklo „voćne rakije“.

Ispiranje rakije vodom?

Jedna od najčešćih zabluda u proizvodnji za vlastite potrebe jeste takozvano ispiranje rakije kroz vodu, da bi se odstranio metanol.

Popularno vjerovanje kaže da ukoliko se na lulu kazana (izlaz iz kondenzatora), na koju izlazi redestilat pri drugoj destilaciji, stavi posuda sa vodom – u njoj će se taložiti metanol. Ova teorija zasniva se na činjenici da proizvođači pri navedenom postupku u tegli vide određeno zamućenje.

Zamućenje u ovom narodnom konceptu predstavlja metanol.

Da bismo odmah razjasnili besmislenost ovakve ideje, dobro je da se vratimo na tri činjenice:

• metanol je potpuno bezbojna tekućina, kao i etanol
• metanol ima gotovo isti miris i okus, kao i etanol
• metanol se miješa sa vodom u svim odnosima, kao i etanol

Zapravo, proces „odvajanja“ metil alkohola iz voćnog destilata je veoma složen, i zahtjeva kontrolirane laboratorijske uvjete kao i rektifikacijsku kolonu za demetanolizaciju. Običnom destilacijom se metanol ni na koji način ne može izdvojiti iz voćnih rakija.

Mada, moramo priznati da nam se dopada ideja o tome da se metanol odvaja u pecari domaćina.

Sagledavši prethodne teze, može se zaključiti da ispiranje rakije kroz posudu sa vodom nema nikakvog tehnološkog niti naučnog pokrića.

Ali, odakle onda zamućenje?

Do zamućenja vode dolazi na početku destilacije, u prvoj frakciji (prvencu) koji sadrži visoku koncentraciju aldehida i estera. Radi se o spojevima koja su slabo topivaa u vodi.

Kada aldehidno-esterska frakcija sa visokom koncentracijom alkohola dospije u posudu punu vode, spomenuti spojevi prelaze u svoj netopljivi oblik. Mi to vidimo kao zamućenje.

Pored toga što ne otklanjaju metanol, proizvođači koji koriste ovu metodologiju sebi čine kontra uslugu. Umjesto da odvajaju frakciju koja veoma negativno utiče na miris i ukus destilata, oni svjesno dozvoljavaju da ona ostane u njihovoj rakiji i drastično snizi njenu kvalitetu

Tekst preuzet: https://destilista.com/